Vrste i stepen oštećenja sluha

Oštećenju sluha mogu doprinositi različiti uzroci i faktori, od kojih se neki mogu izbeći a neki ne. Na ovoj stranici su objašnjeni neki od najčešćih tipova i uzroka oštećenja sluha.

Gubitak sluha može biti postepen ili iznenadan. Postepen gubitak sluha je ponekad teško otkriti, ali prvi znaci obično uključuju teškoće u praćenju razgovora u okruženjima koja karakteriše srednji nivo pozadinskog šuma, probleme u razumevanju viših tonova (npr. dečijih glasova) i potrebu za pojačavanjem zvuka na TV uređajima.

Dva glavna tipa oštećenja sluha su perceptivni (ili senzorineuralni), koji se odnosi na nerve u unutrašnjem uhu, ili konduktivni, koji se odnosi na probleme sa ušnim kanalom, bubnom opnom ili srednjim uhom. Moguće je i kombinovano oštećenje koja uključuje oba tipa oštećenja.

Konduktivno oštećenje

Konduktivno oštećenje sluha je posledica bolesti ili poremećaja koji ograničavaju prenos zvuka kroz spoljašnje ili srednje uvo. Ovo oštećenje sluha često može biti tretirano medicinskim ili hiruškim putem. U nekim slučajevima, slušni aparat može da pruži zadovoljavajuće poboljšanje.

Neki od uzroka konduktivnog oštećenja sluha mogu biti:

  • Taloženje ušnog voska
  • Taloženje tečnosti u srednjem uhu
  • Infekcija srednjeg uha
  • Perforacija bubne opne
  • Strano telo
  • Abnormalan rast u srednjem uhu (otoskleroza)

Blokade

Taloženje voska ili tečnosti u uhu može da izazove gubitak sluha. Blokada može da bude simptom infekcije uha, ili samo akumulacija čvrstog ušnog voska. Kapi za uši mogu da se korsite za smekšavanje ušnog voska, a ukoliko ovo ne daje rezultate, može se koristiti i ispiranje vodom pod pritiskom.

Perforacija bubne opne

Može biti uzrokovana infekcijom srednjeg uha, snažnim udarcem u uvo ili oštećenjem usled stranog tela (kao što je pamuk čačkalice za uši). Često izaziva svrab u uhu, neprijatnost i oštećenje sluha. Bubna opna se često zaleči sama u roku od par meseci, ali bilo kakve bolove u tom periodu treba pažljivo ispitati.

Otoskleroza

Ovo oboljenje podrazumeva abnormalan rast kostiju u srednjem uhu, što može da utiče na prenos zvuka i postepen gubitak sluha. Tipično se javlja u dvadesetim ili tridesetim godinama života i može se rešiti operacijom ili potpomoći slušnim aparatima.

konduktivno-audiogram-temp

Senzorineuralno oštećenje

Senzorineuralno oštećenje sluha utiče na unutrašnje uvo ili neuronske puteve. U ovom slučaju, zvuk se prenosi kroz spoljašnje i srednje uvo ali je unutrašnje uvo manje efikasno u prenošenju zvuka, uglavnom zbog oštećenja finih vlakana – ćelija unutar kohlee. To dovodi do smanjene percepcije intenziteta i kvaliteta zvuka. Često ga prati i tinitus, piskav zvuk koji zvuči kao da dolazi iz glave. U pitanju je najčešći vid gubitka sluha i najčešće ga uzrokuje proces starenja, koji čini čak 90% slučajeva ovog tipa.

Najbolji i često jedini način lečenja senzorineuralnog oštećenja sluha je putem slušnih aparata. Kod osoba koje dugo vremena žive sa ovim vidom oštećenja sluha a ne nose slušne aparate može doći do smanjenja mogućnosti mozga da razlikuje reči koje zvuče slično. Takođe, ovaj vid oštećenja sluha tipično napreduje sa vremenom; neke studije su pokazale da ranije korišćenje slušnih aparata u ovom slučaju omogućava bolje očuvanje jasnoće zvuka.

Pored starenja, drugi faktori uključuju:

  • Traumatično izlaganje buci
  • Povrede glave
  • Viralne infekcije unutrašnjeg uha i kohlearnog živca
  • Neke terapije lekovima
  • Istorija oboljenja u porodici

Starenje

Gubitak sluha usled starenja je najčešći uzrok delimičnog gubitka sluha. Tipično počinje u četrdesetim i pedesetim godinama života i pogoršava se sa starenjem; do osamdesete većina ljudi ima neki vid gubitka sluha. Ovo se dešava pošto osetljive dlačice u unutrašnjem uhu polako bivaju oštećene i odumiru sa godinama, a ne regenerišu se. Trenutno ne postoji lek za ovaj vid gubitka sluha iako se vode pojedina istraživanja sa ciljem podsticanja regeneracije ćelija dlačica. Većina ljudi sa ovim vidom gubitka sluha nose slušna pomagala, koja imitiraju funkciju slušnih dlačica time što detektuju i pojačavaju tihe tonove.

Buka

Često izlaganje glasnim zvucima efektivno ubrzava proces gubitka sluha usled starenja, čineći da se ćelije dlačica u uhu oštete ranije u toku života. U posebno rizične grupe spadaju oni koji rade u bučnim okruženjima kao što su noćni klubovi, građevinske lokacije ili fabrike. Često slušanje glasne muzike, pogotovo sa slušalicama, može takođe da ošteti sluh. Veoma glasni zvuci kao što su eksplozije mogu da oštete sluh privremeno ili trajno, što se naziva akustičnom traumom.

Genetika

Genetski uslovi mogu da uzrokuju gluvoću od rođenja, ili da izazovu gubitak sluha tokom vremena. Nije neophodno da postoji istorija oboljenja u porodici da bi došlo do ovog vida gubitka sluha. Gubitak sluha uzrokovan genetskim faktorima se obično ne može lečiti, ali se može ublažiti slušnim pomagalima.

perceptivno-audiogram-temp

Kombinovano oštećenje

Kombinovano oštećenje sluha podrazumeva istovremenu pojavu konduktivnog i senzorineuralnog oštećenja. Tretiranje ovakvog oštećenja podrazumeva i medicinske metode i slušne aparate.

kombinovano-audiogram-temp

Stepen oštećenja sluha

Različiti nivoi gubitka sluha su iskazani u stepenima, u zavisnosti od težine oštećenja:

Stepen slušnog oštećenja Prag čujnosti
(u decibelima, dB)
Sposobnost da se čuje govor
Nema oštećenja 0 – 25 dB Nema teškoća u slušanju i razumevanju.
Blago oštećenje 26 – 40 dB Poteškoće sa slušanjem tihog govora i konverzacijom, ali solidno razumevanje u tihom okruženju.
Umereno oštećenje 41 – 55 dB Teškoće sa razumevanjem govora, posebno u prisustvu pozadinske buke. Potreban je veći stepen jačine za saslušanje TV ili radio prijemnika.
Umereno do teško oštećenje 56 – 70 dB Jasnoća govora je znatno smanjena. Govor mora biti glasan. Mogući problemi pri konverzaciji u grupi.
Teško oštećenje 71 – 90 dB Normalan govor je nečujan; razumljivost je moguća pri izuzetno glasnom ili pojačanom govoru.
Najteža oštećenja 91+ dB Čak i pojačan govor je nejasan ili nečujan.
GRAPH