Zahvaljujući savremenim tehnološkim rešenjima, slušni aparati mogu da pomognu oko 95%  osoba sa oštećenjima sluha.

 

Kako slušna pomagala funkcionišu?

Kod svih slušnih aparata mikrofon prikuplja zvučni signal i pretvara ga u električni, koji se potom pojačava i konvertuje u akustični signal i šalje u uho. Tehnološki napredni slušni aparati imaju mogućnost analiziranja dolazećeg signala i višekanalne modifikacije pomoću različitih kompleksnih algoritama.

Kod osoba koje poseduju oštećenje sluha a ne nose slušne aparate, posle nekog vremena može da dođe do gubljenja sposobnosti da čuju u samom mozgu koja se ne može nadoknaditi niti ispraviti. Iz tog razloga je jako bitno što je ranije moguće utvrditi postojanje gubitka sluha i naći odgovarajući slušni aparat. Ukoliko sumnjate na gubitak sluha u nekom obimu kod sebe, možete svratiti u neku od naših ordinacija na besplatan test sluha u prisustvu stručnjaka, ili uraditi priručni onlajn test sluha.

 

Slušni aparati za oba uha

Većina ljudi sa slušnim oštećenjima imaju problema na oba uha. Godine istraživanja pokazale su da binauralna amplifikacija ili aparati na oba uha imaju značajne prednosti:

  • Normalniji, balansirani zvuk
  • Bolji kvalitet zvuka
  • Bolje razumevanje govora sa manje pojačavanja
  • Opušteniji razgovor, bez okretanja u stranu iz koje dopire zvuk
  • Uho bez aparata ima tendenciju da stari brže od onog sa aparatom

Zvuci koje uši prikupljaju se šalju u mozak na obradu. Tek u mozgu signali dobijeni od ušiju bivaju registrovani kao zvuci. Iz ovog razloga je bitno razumeti ulogu koju mozak ima u čulu sluha. Ukoliko imate oštećenje sluha, verovatno ste iskusili poteškoće u razumevanju govora na bučnim lokacijama kao što su restorani i kafići, gradski prevoz ili ulice ispunjene bukom saobraćaja i slično. Iako je korišćenje jednog slušnog aparata u takvim situacijama bolje od ne korišćenja nijednog, sa jednim aparatom će doći do stapanja svih glasova i zvukova iz okruženja i najverovatnije neće biti postignut zadovoljavajući nivo razumevanja. Razlog ovome je mozak koji zahteva skoro jednaku stimulaciju sa oba uha kako bi filtrirao ili potisnuo neželjene zvučne signale. Kada mozak može da obradi sluh podjednako na oba uha, može mnogo jasnije da razazna govor u bučnim okruženjima.

Mozak koristi suptilne razlike između trenutaka kada neki zvuk dopre do levog i desnog uha kako bi odredio tačno odakle zvuk dolazi, odozgo, odozdo, sa leve ili desne strane. Ako jedno uho čuje bolje od drugog, mozak ne može da odredi ove razlike i neće moći da odredi lokaciju zvuka.

Većina klijenata koji su počeli sa jednim slušnim aparatom pa kasnije kupili i drugi su izrazili značajno poboljšanje njihove sposobnosti za komunikaciju i značajno unapređenje kvaliteta svakodnevnog života. Slično tome što kod osoba koje uopšte ne nose slušne aparate a poseduju oštećenje sluha postoji opasnost trajnog gubitka sluha, kod osoba koje imaju oštećenje sluha na oba uha, a koriste samo jedan slušni aparat, postoji opasnost gubitka sluha na uhu na kojem ne nose slušni aparat.